fino fajn

Sem mislila, da je na sliki Damnjan Murko.

*BOBIJU

ALEN ROBAR PA TA KMET KRAMBERGER BI RAVNO SKUPAJ PASALA...HAHAHAHAHAHHAHAHA
DVA MARIBORSKA PREVARANTA SVETOVNEGA KOVA...HAHAHAHAHAH BORIJU SE PA KAUCA

Haha - še komentar na spodnji nick - Bad GAYS??? Hudobni pedri??? hahahahahahahaha

Sam BK osebno (bežno) poznam in lahko potrdim, da je večina napisanega res. Mene na srečo ni nategnil (razen da smo imeli 3-4 bizarne sestanke z njim), poznam pa ljudi osebno, ki so mu izročili desetine tisočev Evrov. Ima zelo zanimivo tehniko, tako zelo brezbrižno. Zelo dobro je naštudiral svojo tehniko ustvarjanja iluzije. Milijone, ki jih je nabral, je skoraj zagotovo pognal na forex trgovanju, ki pomalica take kot je on. Potem si je še sposojal denar, da bi povrnil izgubljeno in postal zasvojen s tem, kot z igrami na srečo. Tisto hišo, ki naj bi jo "kupil" pod Pohorjem, je v bistvu squotal, ko so bili lastniki na dopustu. Sedaj se je cela družina izselila naznano kam, ker jih išče pol Maribora z baseball kiji. Iščejo ga tudi privat detektivi.
Je psihičen bolnik, zelo inteligenten a hkrati idiot. Zanimiv primerek.
Še namig detektivom: glede na to, da mama redno dela v OŠ in se vsak dan vozi na in z dela in BK je VEDNO pri mami, potem verjetno veste, kako priti do njega??? Daleč sigurno ni.
p.s.
Nina, maš še vedno čuden okus v ustih, ki ga niti ustna vodice ne izpere? ;)

Global Research, March 8, 2010
Email this article to a friend
Print this article
0diggsdigg
StumbleUpon Submit
Članstvo u Evropskoj uniji (EU) najsiromašnijim zamljama Evrope dugo je pružalo obećanje blagostanja. Sadašnja grčka kriza bi trebalo da im razveje neke od iluzija.
Ova kriza ima dva upečatljiva nivoa. Iako je prevashodno ekonomska, Evropska ekonomska zajednica (the European Economic Community) za sebe takođe tvrdi da je zasnovana na solidarnosti – da je to jedno sestrinstvo država i bratstvo naroda. Međutim, sadašnji ekonomski deficit nije ništa u poređenju sa ljudskim deficitom koji zbog njega izbija na površinu.
Jednostavno rečeno, grčka kriza pokazuje šta se događa kada jedan slabi član ove zajednice zapadne u nevolju. Isto to se događa širom sveta, tamo gde nema neke takve pretenciozne zajednice, koja sama sebi neprekidno čestita zbog sopstvene posvećenosti ljudskim pravima. Ekonomski snažni štite sopstvene interese na račun ekonomski slabih.
Ova kriza je izbila prošle jeseni kada je partija PASOK Jorgosa Papandreua pobedila na izborima, preuzela vlast i otkrila da je kasa prazna. Vlada Grčke je 2001. mućkama knjigovodstva radi prikrivanja deficita, koji bi je inače diskvalifikovao za učešće u zajedničkoj moneti, ušla u evrozonu EU. Evropskim ugovorima je budžetski deficit bio maksimiran na 3%, a javni dug na 60% bruto nacionalnog dohotka (BND). U suštini, ove granice su mnogi masovno kršili – a naročito Francuska. Ali najveći skandal je izbio nakon otkrića da je grčki budžetski deficit u 2009. došao do 12,7%, a da je prognoza javnog duga u 2010. do 125% BND-a.
Naravno, evropski rukovodioci su se sastali kako bi izrazili svoju solidarnost. Ali njihovi govori su bili sročeni ne toliko radi pružanja uveravanja sve ljutitijem i očajnijem narodu Grčke, koliko da bi umirili “tržišta“ – one istinske, skrivene i svemoćne bogove Evropske unije. Ta tržišta, baš kao i antički bogovi, uživaju u tome da kinje obične smrtnike koji su u nevolji – pa je zato i njihova reakcija na problem Grčke bila da jurnu da iz toga pokupe profit. Evo primera: kada Grčka ove godine bude primorana da izda nove obveznice, ta tržišta će bezočno zahtevati da udvostruči visinu interesne stope na njih – i to na osnovu povećanog “rizika“ da ga Grčka neće otplaćivati – a na taj način će još više otežati Grčkoj da ga otplaćuje. Takva vam je logika slobodnog tržišta.
Ono što su lideri EU u svom apelu bogovima podrazumevali pod “solidarnošću“ nije bilo da žele da uliju javna sredstva u Grčku, kao što su učinili svojim bankama koje su bile zapale u nevolju, nego da nameravaju da iz naroda Grčke iscede novac koji ovaj duguje bankama.
To „ceđenje“ biće u obliku koji je tokom katastrofalnih prethodnih decenija već poznat preko Međunarodnog monetarnog fonda (MMF): primoravanje države da smanji javne troškove, što znači otpuštanje državnih službenika, kresanje njihovih zarada, odlaganje penzionisanja, štednja na zdravstvenoj zaštiti, povećanje poreza, a uz to verovatno i povećanje broja nezaposlenih sa sadašnjih 9,6% na oko 16% - i sve to sa ciljem da se ove godine, kako bi se umilostivili nevidljivi bogovi tržišta, deficit budžeta smanji na 8,7%.
To bi, možda, moglo da umilostivi kako bogove, tako i vođe Nemačke, koji iznad svega žele da održe vrednost evra. Nema sumnje ni da će finansijska tržišta, za vreme dok Grci budu iskrvarili od “šok terapije“ u stilu MMF-a, ugrabiti i za sebe “funtu mesa“[1] u obliku povećane interesne stope.
A šta bi sa Evropskim parlamentom (EP) – tim velikim pozorištem ljudskih prava i sveopšteg bratstva? U tom forumu, u okviru precizno odmerenih 1, 2 ili 3 minuta, svako dobije priliku da priča – ali kada je reč o najozbiljnijoj stvari – o budžetu, svi autoritativni glasovi su nemački.
Tako je Volf Klinc, predsednik specijalnog komiteta EP za ekonomsku i finansijsku krizu, zatražio da se u Grčku pošalje „visoki predstavnik“ EU – jedan „ekonomski komesar“, koji će obezbediti da Grci na pravi način sprovedu mere za smanjivanje budžetskog deficita. Ova kriza u Grčkoj može omogućiti da EU po prvi put u praksi sprovede svoje „ugovorne instrumente“ u odnosu na „nadgledanje budžetske i ekonomske politike“. Interesne stope se mogu povećavati zbog „rizika“, ali rizika ne sme da bude – ona funta mesa mora da se isporuči.
Kod finansijskih mućki koje su prouzrokovale ovaj mutljag nije bilo takvog nadzora. Nedavno je statistička agencija EU „Eurostat“ objavila da je 2001. godine banka Goldman Saks u tajnosti (ali „legalno“, kako sada glasno protestuju njeni šefovi) pomogla desničarsku vladu Grčke da ispuni kriterijume za članstvo EU, pomoću komplikovane „devizne zamene“ („currencyswap”), čime se maskirala visina javnog deficita i državnog duga. (Videti Andrew Cockburn i Marshall Auerback na ovom sajtu). Ko shvata kako je to bilo izvođeno? Ja mislim da se može zamisliti da čak ni Angela Merkel, koja je stručnjak, ne razume u potpunosti šta se odigravalo – a o nekompetentnim grčkim političarima koji su prihvatili Goldman Saksove mućke da i ne govorimo. To im je omogućilo da ostvare iluziju uspeha, ali samo za neko vreme. Taj uspeh je značio postati „član kluba“ bogatih – a može se i tvrditi da je ovo osećanje u stvari išlo na ruku lošoj vladinoj politici na državnom nivou. Pripadanje EU je pružalo lažni osećaj sigurnosti, što je još više doprinosilo neodgovornosti nekompetentnih političkih vođa.
Posedovanje evra za kupovinu uvezene robe (naročito one iz Nemačke) dopadalo se bogatim kupcima, dok je taj isti evro činio da grčki proizvodi postanu skupi i budu potisnuti sa ranijih tržišta. Sada se klopka duga zaklapa. Za Grčku bi tradicionalni izlaz bio da napusti evro i vrati se devalviranoj drahmi kako bi se skresao uvoz i podstakao izvoz. Na taj način teret neophodnih žrtvovanja ne bi pao samo na pleća radnih klasa. Ali – tu je sada onaj zagrljaj EU „solidarnosti“ da spreči da se to dogodi. Nemačke vlasti se spremaju da, nakon smanjivanja prihoda svojoj radničkoj klasi, Grcima nametnu mere u korist nemačke izvozne ekonomije.
Mere budžetske štednje su suprotne onome što je potrebno u vremenima preteće depresije. Nasuprot tome, ono što je potrebno su kejnezijanske mere za stimulisanje zapošljavanja i jačanje unutrašnjeg tržišta. Ali Nemačka je čvrsto vezana za izvozni model kako u odnosu na sebe, tako i za sve ostale („globalizacija“). Za zemlju kakva je Grčka, koja ne može da se uspešno takmiči unutar EU, izvoz van EU je obogaljen zbog korišćenja tako jake valute kakav je evro. Vezana za evro, Grčka niti može da stimuliše svoje unutrašnje tržište, niti može da uspešno izvozi. Ali neće joj biti dozvoljeno da se iščupa iz klopke dugovanja i da se vrati svojoj tradicionalnoj valuti – drahmi. Izgleda da joj je siromaštvo jedino rešenje.
Unutar radničke klase Nemačke postoji ogorčenje prema politici njihove zemlje koja je usmerena na smanjivanje nadnica i socijalnih davanja u korist izvoza. U nekoj idealnoj „socijalnoj Evropi“ radnici Nemačke bi priskočili u pomoć radnicima Grčke, zahtevajući radikalnu reviziju ekonomske politike – od one u korist međunarodnih finansijskih tržišta – u politiku izgradnje čvrste socijalne demokratije. Stvarnost je potpuno drukčija.
Finansijska kriza Grčke iznosi na videlo odsustvo bilo kakvog duha zajedništva u EU. Ona „solidarnost“ koju naglašavaju je solidarnost sa njihovim sopstvenim investicijama. Ne postoji popularna solidarnost među narodima. EU je uspostavila surogat-ideologiju internacionalizma: odbacivanje nacionalne države kao izvora svih zala, naduvan ponos „Evropom“ kao centrom ljudskih prava, Evropa koja daje moralne pouke svetu, što se, kao slučajno, potpuno poklapa sa slugeranjstvom prema imperijalnoj politici SAD na srednjem Istoku i dalje od njega. Paradoks je da se ujedinjavanje Evrope poklopilo sa opadanjem interesovanja u većim državama EU za ono što se odigrava kod suseda.
Uprkos izvesnoj količini školovanja potrebnog da se stvori jedna klasa evrokrata, stanovništvo svake članice EU je samo površno upoznato sa susedima. Gledaju na njih kao na timove u fudbalskim utakmicama. Idu na letovanja u mediteranske zemlje, ali to uglavnom podrazumeva susrete sa ostalim turistima, a učenje stranih jezika je opalo, izuzev engleskog (sveprisutnog, mada unakaženog). Izveštaji masovnih medija su upravljeni u unutrašnjost – tu figuriraju nestala deca i pedofili naspram čak i krupnih političkih događaja u ostalim državama EU.
Mediji severne Evrope prikazuju Grčku skoro kao neku zemlju trećeg sveta – tamo negde na periferiji i slikovitu, gde ljudi govore neki nemogući jezik, igraju u krugovima na ostrvima i žive na svoj bezbrižni način iznad svojih mogućnosti, otprilike kao cvrčci u Ezopovoj basni. Mediji u Nemačkoj i Holandiji sugerišu da je za takav narod šok-terapija MMF-a skoro i suviše nežna. Sve veći jaz između siromašnih i bogatih zemalja EU uzima se zdravo za gotovo.
Finansijsko „sveštenstvo“ engleskog jezičkog područja je „blagonaklono“ obeležilo manje zadužene zemlje u EU kao PIGS (prasce): Portugalija, Italija (možda Irska), Grčka, Španija – što je sasvim prigodna oznaka za neku životinjsku farmu[2] u kojoj su neki daleko jednakiji od drugih.

nisem lokalni, sem slovenski goljuf

October 27, 2010 Latest on the Wikileaks Torture Files...
MMF i Svetska Banka: Dva orudja razbijaca nacionalnog suvereniteta
Global Research, September 29, 2008
The Emperor's New Clothes - 2000-04-16
Email this article to a friend
Print this article
0diggsdigg
StumbleUpon Submit
Razgovor sa profesorom Miselom Cosudovskim,
Profesorom ekonomije na univerzitetu u Otavi, Kanada
Razgovor vodio i uredio Dzered Izrael (16. aprila 2000)
Cosudovski: Kada misija MMF-a dodje u neku zemlju i zahteva ukidanje drustvenih i ekonomskih institucija kao preduslov za dodeljivanje zajmova, ovo je veoma slicno fizickom razaranju koje je prouzrokovalo NATO bombardovanje. MMF ce da naredi zatvaranje bolnica, skola i fabrika. To je, dakako mnogo efikasnije nego bombardovanje tih istih skola, bolnica i fabrika – kao sto je uradnjeno u Jugoslaviji – ali rezultat je u svakom slucaju isti: unistenje zemlje.
MMF je napisao nesto sto se zove Multilateralni Dogovor o Investicijama [MAI] – to je najsveobuhvatniji ugovor o investicijama, Potpisivanje vodi provrednoj propasti zemlje. U stvari, rat je jednostavno MAI kada nista drugo vise ne preostaje.
Dzered: Sta mislite o demonstracijama koje se sada odvijaju u Vasingtonu?
Cosudovski: Pa, mnogo ljudi se okupilo u Vasingtonu da protestuje protiv sistema iz Breton Vudsa, MMF-a i Svetske Banke. Pitanje nije, protiv cega se bore, vec za sta? Imam utisak da je preovladavajuci stav medju nevladinim organizacijama da je ovim institucijama potrebna reforma i ljudsko lice, da moraju da se preorijentisu na pomoc siromansima, itd. Mislim da je ovaj pristup, koji je proizasao iz kampanje «50 godina je dosta» protiv ekonomskog sistema iz Breton Vudsa, jedna velika greska. I zaista, narod sada dovodi u pitanje i sam legitimitet ovih institucija.
Ali jos uvek vlada zabuna. Neki misle da MMF i Svetska Banka igraju oprecne uloge, sto nije slucaj. Takodje, postoji tendencija da se ove institucije posmatraju odvojeno, dok su u stvari one samo dva orudja zapadne elite da drzave pretvori u teritorije.
Dzered: Da li mislite da Svetska Banka uspesno zavarava ljude?
Cosudovski: Postoji verovanje da Svetska Banka ima human pristup situaciji, da pokusava da resi problem siromastva, dok ga MMF stvara. Cak se misli da izmedju dve institucije postoji sukob. To je glupost. Svetska Banka i MMF u sustini rade iste stvari; samo su im zone odgovornosti u Trecem Svetu razlicite. Na odredjeni nacin, to predstavlja jos vecu opasnost bas zato sto navodni mandat za pomoc siromasnima razoruzava protivnike. Cinjenice su jednostavne: iza obe institucije stoji Vol Strit. Njima rukovode bankari, a ne sociolozi.
Slobodna trgovina: prva sestra rata
Cosudovski: Sto je jos vaznije: mnogi ne vide vezu ove dve institucije i NATO. Veoma mali broj organizacija koje kritikuju sistem iz Breton Vudsa se protivio napadu na Jugoslaviju. Taj napad nije spomenut ni u Sijetlu, ni sada u Vasingtonu. Vodi se kampanja protiv slobodne trgovine i MMF-a, za ukidanje inostranih dugova zemalja treceg sveta, ali ne protiv rata. Ali rat i slobodna trgovina idu ruku pod ruku. To je bio slucaj sa Britancima u XIX veku, kada su naterali Kineze da «slobodno» kupuju opijum, a ista lokiga vazi i sada.
Izmedju MMF i NATO cak postoji i odredjena koordinacija. Videli ste je ne Kosovu. MMF i Svetska Banka su napravili plan za posleratnu ekonomiju Kosova, koja je podrazumevala slobodno trziste, mnogo pre samog bombardovanja. [vidi belesku #1] Vidite da saradjuju. Ako neka zemlja odbije intevenciju MMF-a, na scenu stupa NATO, ili raznorazne tajne sluzbe, i onda stvore uslove u kojima program MMF-a moze da se nametne.
Izrael: Veoma pronicljivo.
Cosudovski: One drzave koje prihvate MMF, kao npr. Bugarska i Rumunija, nece biti mbombardovane, ali su umesto toga unistene potpisom pera. U Bugarskoj je MMF primenio drasticne reforme, tzv. «MMF medicinu», koja je unistila socijalne prilike – penzije su gotovo ukinute, fabrike zatvorene, jeftini gotovi proizvodi se prodaju budzasto, besplatna medicinska nega i javni prevoz se ukidaju, itd.
Ne desava se to samo u zoni operacija NATO. Isto se dogadja i u srednjoj Aziji i na Kavkazu. Ruku pod ruku sa uspostavljanjem reformi i programa privatizacije MMF-a i Svetske Banke, vidimo NATO i operacije CIA-e. Gospodari rata ekonomske uprave saradjuju jedni s drugima na globalnoj sceni.
Trenutno se mnoge zemlje «omeksavaju» za prodor putem lokalnih ratova, koje otvoreno i tajno finansira zapadna elita. OVK je samo jedan primer pobunjenickog pokreta koji se finansira izvana. Ovakve sukobe vidite svuda gde se nalaze strateski naftovodi i vrlo cesto su vezani za trgovinu drogom. To, opet ima tajne veze sa CIA-om, javno se tice NATO i sluzbene americke medjunarodne politike, i konacno vodi do MMF-a, Svetske Banke, regionalnih banaka i privatnih investitora. Sve su to karike u lancu.
Ove medjunarodne institucije mozemo da svrstamo u kategorije. Prvo imate Ujedinjene Nacije i mirovne trupe; one igraju svoju ulogu, i istovremeno saradjuju sa NATO-om. Onda imate MMF i Svetsku Banku, kao i regionalne institucije kao sto je banka za Razvoj Azije [ADB], itd. U Evropi je to Evropska Banka za Obnovu i Razvoj. To su glavne alatke.
Nekada rat stvara preduslove, a onda ekonomske institucije pokupe kajmak. S druge strane, nekada sam MMF radi na destabilizaciji, kao sto je bio slucaj u Indoneziji. Tada su insistirali na ukidanju finansijske podrske centralne vlade odredjenim federalnim jedinicama. To na zemlju kao sto je Indonezija, koja ima dve hiljade ostrva sa lokalnom samoupravom, ima razarajuci efekat. Radi se o geografiji, za boga miloga. Ostrva tako ostaju prepustena sama sebi. Vidite li, dakle, sta se time postize?
Izrael: Drugim recima, insistirali su na ukidanju subvencija lokalnim vlastima?
Cosudovski: Da, na primer za obrazovanje i tome slicno. Usput, takvo nesto su radili i u Brazilu. Takvim delovanjem se destabilizuje drzava, jer da bi drzava postojala mora da postoji fiskalno jedinstvo, sistem novcanih transakcija. U jednoj federaciji kao sto je Indonezija, svako ostrvo u suprotnom postaje samostalan entitet. U tom slucaju nezavisnost postaje moguc izbor za odredjene etnicke grupe. Naravno da su planeri svega toga veoma svesni, posto se isti scenario ponavlja vec vise puta. U Jugoslaviji, Brazilu, bivsem SSSR-u, gde su regije prepustene svojoj sudbini jer Moskva ne salje novac. Postoji mogucnost da se to desi i u SAD jednog dana. Ovakve akcije garantovano prouzrokuju sukobe i unutrasnje trvenje.
Izrael: Medjusobni sukob …
Cosudovski: Da, jer je narod osiromasen do te mere da pocinje da ratuje.
Izrael: Na svakoj osnovi, a posebno nacionalnoj.
Cosudovski: U Somaliji nije bilo etnickih razalika, ali se i tamo desilo isto. Ne morate da imate multietnicko drustvo da biste dobili podele i balkanizaciju.
Izrael: Da li je po vama to sve onda samo deo plana za stvaranje imperije?
Cosudovski: Ja mislim da je to rekolonizacija. Drzave se pretvaraju u teritorije, koje su u sustini kolonije.
Izrael: Po cemu se razlikuju?
Drzave i teritorije
Cosudovski: Drzava ima vladu. Ima institucije. Ima budzet, ekonomske granice, carinu. Teritorija ima samo nominalnu vladu, koju kontrolise MMF. Neme skola i bolnica, koje je zatvorila Svetska Banka. Nema granica, jer je svetska trgovinska organizacije [WTO] naredila slobodnu trgovinu. Ne postoje industrija i poljoprivreda, jer su one destabilizovane godisnjim kamatama i do 60%, sto je takodje maslo MMF-ovog programa.
Izrael: Sezdeset posto godisnje?
Cosudovski: Cak i vise u Brazilu. Evo bas sada proucavam Bocvanu, u kojoj su kamatne stope stravicne.
Izrael: I ovo namece MMF?
Cosudovski: Pa vidite, oni namecu organicenja na izdavanje zajmova. Ljudi onda ne mogu da dobiju kredit od banke, sto kao posledicu ima visoke kamate i propast privrede. Onda se zemlja otvori za slobodnu trgovinu. Pod tim okolnostima, lokalni provrednici moraju da pozajmljuju pod kamatama od 60% i onda budu konkurencija dobrima iz SAD i Evrope gde su kamate svega 6 ili 7%. Ove reforme u sustini imaju za cilj unistenje domace privrede.
Izrael: Kako se ovome mozemo suprotstaviti?
Cosudovski: Resenje nije jednolican pokret. Ne mozemo samo da se protivimo institucijama Breton Vudsa, ili Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji, ili unistavanju okoline i genetskom inzenjeringu. Moramo da razmisljamo o sveukupnoj situaciji. Kada posmatramo sveukupnu situaciju, uvidjamo da postoji veza sa upotrebom sile.
Ispod ovog ekonomskog sistema leze okviri kapitalistickog poretka: vojno-industrijski kompleks, obavestajne sluzbe i organizovani kriminal, koji se koristi za trgovinu drogom i finansiranje sukoba koji bi destabilizovali protivnike Zapada. Od diplomatije topovnjaca smo dosli do diplomatije krstarecim raketama. Sve se svelo na bombe.
Izrael: Kazete da su deo obavestajnih sluzba mafijasi. Znam da ste napisali dosta o tome kako su narkotici jedan veoma uticajan faktor u ekonomskim tokovima.
Cosudovski: To bas nije tako jednostavno. Gangsteri su u stvari alatka kapitalista. Oni ni u kom smislu ne narusavaju sistem. Gangsteri mogu lako da se iskoriste bas zato sto nisu nikome odgovorni, tako da je to mnogo jednostavnije.
Uzmimo na primer Hasima Tacija, i recimo da on bude postavljen na celo vlade na Kosovu. Mnogo je prakticnije da se na celo drzave postavi ovakva baraba nego neki premijer koji bi bio odgovoran svojim gradjanima. A najbolja opcija je izabrana baraba, neko kao Boris Jelcin. I u Americi postoje izabrani gangsteri.
Zasto? Zato sto je izabrane barabe mnogo lakse drzati pod kontrolom nego izabrane postene ljude. Ono sto moramo da shvatimo je da su te barabe veoma ocigledno podredjene visoj vlasti. Kada se govori o kriminalizaciji kolonije, to je neistina. Radi se o zameni teza. Nikada necete imati situaciju u kojoj su barabe stvarno na vlasti. Mozda u slucajevima onih vecih, pomalo... Tako da u stvari dolazi do redefinisanja stoa je zakonita a sta nezakonita trgovina. Nezakonita trgovina je prakticno uvek samo podredjena velikim poslovnim i finansijskim interesima.
Vasan deo svega ovoga je da MMF stvara uslove za razvoj nezakonite trgovine i pranje novca sirom sveta. Kada legalni privredni sistem kolabira pod teretom reformi MMF-a, sta vam preostaje? Siva ekonomija, kriminal. To je jasno.
Izrael: I to podstice razvoj onih snaga koje mogu da se iskoriste za rusenje mogucih odgovornih, drzavotvornih faktora?
Cosudovski: Da. Kolaps privrednog sistema takodje stvara uslove za razvoj bunta, destabilizaciju izabranih vlasti, zatvaranje institucije i transformaciju drzava u teritorije, kojima se onda vlada po kolonijalnom sistemu.
Originalni tekst možete naći na http://globalresistance.com/serbo-croatian/articles/mmfi.htm
Michael Chossudovsky je profesor ekonomije na Ottawskom Univerzitetu i autor Globalizacija Bijede (The Globalisation of Poverty), Uticaji Reformi IMF-a i Svjetske Banke (Impacts of IMF and World Bank Reforms), Mreža Zemalja U Razvoju (Third World Network), izdavačka kuća Penang and Zed Books, London, 1997.

Podobnega prevaranta imajo tudi v Grosupljem. To je IZTOK STRNAD iz Male Stare vasi, ki je nategnil SKB banko in še pol Grosuplja.

...eno drugo Melito sem mislila...če so že Petki vpleteni

se ve kje dobivajo MB policajčki ugodne kredite, zanimivo bi bilo objaviti zneske (predvsem kredite, ki so jih dobile z njimi povezane osebe)

sindikat NKBM
...ko boste žagali morata biti Kovačič in gnus Toplek v kompletu...in na faliranca Bernharda ne pozabit...da se ne bo več dolgo bohotil po Drava centru na ptuju...naj grejo malo na Dob da jih navrtajo...

firbec, Melitka je priležnica vsakomur, ki ji bo zagotavljal lagodno življenje. Srbi jim pravijo SPONZORUŠE.

Sindikat NKBM, obstajajo tudi višje instance, kot so MB policajčki, kamor lahko pošljete ovadbe in dokaze o spornih zadevah g. Kovačiča. Mislim, da bi vam prisluhnili tudi višje v politiki, ker ga imajo itak vsi že poln k........Le pogumno naprej!!!!!!